Emil Straub se povrijedio u udesu dok je vozio motorcikl 2008. godine. Uprkos činjenici što je osoba sa paraplegijom, mladić iz Algau, regije u Njemačkoj, dobio je licencu za padobranca. On je prošao kurs sa odličnim ocjenama i započeo uspješnu karijeru u skakanju sa padobranom koja broji 80 skokova do sada. On je u intervjuu podjelio sa čitaocima kako je skakanje sa padobrabranom uopšte i moguće bez kontrole nad nogama i funkcijama torzoa.
http://www.youtube.com/watch?v=IPCgX6plw8U#t=67
Kako je došlo do povrede tvoje kičme?
Vozio sam svoj motorcikl 2008. godine po švajcarskom planinskom prelazu Johpas, kad sam se zanio, zadnji točak mog motorcikla je proklizao u krivini i udario sam u bankinu. Od udara sam slomio rame, tri rebra i kičmu na visini TH 6-7.
Šta je bila tvoja prva pomisao?
Prvo sam pomislio da sam priklješten ispod bankine pošto sam pokušao da se izvučem ispod nje i nisam uspio. Kad sam iznenada shvatio da ne mogu pomjeriti noge, odmah sam prepoznao ozbiljnost svoje povrede i da moram ostati miran i sačekati hitnu pomoć da dođe.
Kako se tvoj život promijenio poslije nesreće?
Moj pogled na svijet se značajno promijenio. Na mnogo toga sada gledam drugačije. Pazim na mnoge stari koje uljepšavaju život još više. Osim toga, da nije došlo do nesreće ne bih nikada počeo da se bavim skakanjem sa padobranom.
Šta je najveća prepreka u tvom životu?
Najveća prepreka u mom životu je ta što zavisim od pomoći drugih osoba da bih radio neke stvari.
Koji su bili pozitivni trenuci u tvom životu?
To da sam uspio da dokažem da je svako u stanju da postigne stvari koje većina ljudi u našem društvu smatra nemogućim – u mom slučaju to je biti padobranac – osoba sa paraplegijom.
Šta je tvoja najveća želja u budućnosti?
Moj najveći san je da se spustim svojim padobranom na stadion prilikom ceremonije otvaranja Paraolimpijskih igara.
Kakva su tvoja očekivanja od istraživanja vezanih za povrede kičmenog stuba?
Značajan napredak u kvalitetu života za osobe koje koriste invalidska kolica i uz nadu da će jednog dana postojati mogućnost da se povrede kičmene moždine mogu izliječiti.
Počeo si prošle godine da skačeš sa padobranom, kako je to uopšte bilo moguće? Koji su bili izazovi na koje si naišao?
Na početku, izazov je bio naći podesnu zonu prizemljenja za moj poduhvat. Pošto sam upoznao Endija Bosa, vlasnika Southsidebase-a u Šlijerštadu, riješio sam ovo pitanje. Ipak, sljedeći problem je bio da saznam da li je uopšte bilo moguće da stanem u stabilnu poziciju prilikom skakanja. Zajedno sa Endijem smislili smo teoriju i isprobali je u vazdušnom tunelu. Prvih pokušaji su bili otrežnjujući. Ipak, pošto smo napravili par izmjena na pomoćnom materijalu koji smo osmislili za moj skok sa padobranom, nismo bili sigurni da li bih mogao da započnem svoju obuku za skakanje sa padobranom bez nekog većeg rizika. Poslije mog prvog skoka, laknulo nam je jer smo tada bili u potpunosti ubijeđeni da to funkcioniše. Otišao sam na polaganje ispita za padobranca bez ikakvog problema i do sada sam odradio 80 skokova.
Šta voliš kod skakanja sa padobranom?
Osjećam se slobodno dok sam u vazduhu. Od trenutka kad skočite iz aviona prepušteni ste sami sebi i sve što je BITNO je SAD, a sve ostalo postaje sporedno. To je ono što najviše volim kod skakanja sa padobranom.
Šta misliš o Wings for Life World Run?
Mislim da je to sjajan događaj za unapređenje svijesti o povredama kičmene moždine. Većina ljudi zna za povredu kičmene moždine, ali ne znaju šta ona tačno podrazumijeva.
Da li si ti ili tvoji prijatelji učestvovali na ovogodišnjem World Run-u?
Nažalost, zbog zravstvenih problema nisam mogao da učestvujem ove godine. Ipak, moji prijatelji su učetvovli na Wings for Life World Run 2014.
Postoji li nešto ili neko koga bi volio da pomeneš?
Želim da kažem veliko Hvala svim ljudima koji su vjerovali u mene tokom mog puta da postranem padobranac i, takođe, onima koji su tu da me podrže pri svakom skoku.
Morate da vjerujete u sebe i da se borite za svoje snove. Nebo je granica!
Prilagođeno po tekstu: http://www.wingsforlife.com/en/latest/up-in-the-air-i-feel-free-850/